Одговор Млађану Динкићу
Након конференције за новинаре коју је Анкетна комисија одржала 26.03.2025., бивши министар финансија у Влади Србије, Млађан Динкић, изјавио је да су нетачни наводи проф. др Владимира Обрадовића да је он (Динкић) на било који начин учествовао у доношењу одлука у вези са реконструкцијом железничке пруге до мађарске границе.
На основу детаљне компаративне провере временских периода у којима је господин Динкић био ангажован у Влади Републике Србије, с једне стране, и датума закључивања различитих аранжмана и уговора у вези са железничким саобраћајем, с друге стране, Анкетна комисија сматра да г. Динкић може значајно помоћи у раду на расветљавању околности у вези са свим спорним питањима која су се појавила током анализе до сада доступне документације.
Анкетна комисија захваљује бившем министру Млађану Динкићу на спремности да сарађује и помогне да се утврде чињенице које су довеле до трагедије у Новом Саду услед рушења надстрешнице на железничкој станици.
Посебно је битно то што господин Динкић не оповргава констатације Комисије да се са повољнијих начина финансирања, кроз европске фондове и инвестиционе банке, прешло на неповољне руске и кинеске аранжмане. Захваљујемо господину Динкићу на томе што је Комисију индиректно упутио на одговорност министара других ресора и министара финансија који су га наследили.
Како је Млађан Динкић у свом саопштењу негирао „да је на било који начин учествовао у доношењу одлука у вези са реконструкцијом пруге до мађарске границе“, сматрамо битним да јавности појаснимо учешће бившег министра Динкића у овом пројекту и позовемо га да додатним документима и информацијама подржи рад Анкетне комисије.
Оно што је господину Динкићу вероватно промакло да појасни јесте чињеница да је управо он водио преговоре са европским званичницима око финансирања реконструкције железнице, почев од 2008. године, да би касније, са доласком СНС-а на власт, 11. јануара 2013. године потписао уговор са руским министром финансија Антоном Силуановим у вредности од 800 милиона долара.
Узимајући у обзир, надамо се, искрену жељу да помогне у расветљавању чињеница које су довеле до трагедије, Анкетна комисија пита Млађана Динкића:
• Колико је износила прва прелиминарна вредност пројеката модернизације Београд-Нови Сад и Нови Сад-Келебија?
• Да ли су вођени преговори са Европском унијом, Европском инвестиционом банком, Европском банком за обнову и развој и Светском банком о финансирању пројекта и, ако јесу, који су били елементи финансијске конструкције?
• Зашто су из буџета Републике Србије за 2013. годину изузете гаранције за Европску инвестициону банку за пројекте железнице, иако су те гаранције до 2012. постојале?
• Зашто је донео одлуку да одустане од ЕУ средстава и потпише уговор са Русијом?
• Да ли је министарство на чијем је челу био дало позитивно мишљење на Анекс 2. Споразума о економској и техничкој сарадњи у области инфраструктуре између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине, којим се предвиђа да ови пројекти „не подлежу обавези расписивања јавног надметања за обављање послова инвестиционих радова и испоруку добара и услуга”, чиме су створени предуслови за нетранспарентно уговарање и укидање конкуренције?