Извештај за медије поткомисије за економско-финансијска питања (26.02.2025.)

Економско-финансијска поткомисија Анкетне комисије је, у сарадњи са Грађевинском поткомисијом,  а на основу доступне документације израдила графички приказ организационе схеме Пројекта модернизације пруге, деоница Нови Сад-Суботица, са посебним нагласком на организациону схему пројекта реконструкције Железничке станице Нови Сад (ЖС НС). Ова схема, коју дајемо у прилогу, није коначна и надамо се да ћемо је у сусрету са новим информацијама допуњавати.

Неколико је разлога графичког приказа организационе схеме. Прво, покушавамо да добијемо увид у све актере процеса реконструкције ЖС НС. Друго, желимо да видимо начине на који су ти актери повезани и последично идентификујемо линију одговорности кроз организациону хијерархију. То нам је потребно да бисмо утврдили врсту одговорности и степен одговорности за различите актере. Наиме, по нама се одговорност за ову трагедију разврстава у три категорије, које могу и не морају бити међусобно повезане.

• Прва категорија везана је за струку, доносно одговорности инжењера. Као што видимо, ово је једина одговорност која је предмет истраге до сада. Остаје да видимо да ли су процесуирани и стварно одговорни и да ли су сви који су одговрни процесуирани.

• Друга категорија одговорности је везана за финансијски криминал – корупцију (надуване цене), утаја пореза и прање новца. Овде истраге још увек нема.

• Трећа категорија одговорности је на онима који су јавно позивали на коришћење железничке станице, иако је било могуће утврдити да је она у тренутку трагедије имала статус градилишта. Такође, истрага се не креће ни у овом смеру, тако да је по нама, за сада, две трећине одговорности ван домашаја правде.

До сада је у јавности фокус постављен на документацији коју поседују нижи нивои подизвођача. Другим речима, у потрази за одговорношћу кренуло се од репа уместо од главе. Ова схема је добра основа да се идентификују неконзистентнсти у документацији, евентуално неаутентична документација и недостајућа документација.

Када је недостајућа документација у питању –  нема ни плана ни извештаја. Тако би се могла описати свеукупна објављена документација. За потребе израде ове схеме анализирали смо огроман број јавно доступних докумената, првенствено полазећи од комерцијалног уговора који уређује односе између државе Србије, са једне, и конзорцијума кинеских фирми, са друге стране. У тој документацији нисмо могли пронаћи податке који би у потпуности осветлили цео пројекат.

У материјалима дајемо листу од 21 документа или групе докумената који на основу уговора дефинитивно недостају или су непотпуни.

Издвојићемо само неколико најбитнијих.

1.            Динамички план извођења радова који Извођач доставља Инвеститору у року од 28 дана од почетка радова. То је план у коме би требало да су наведене све активности на пројекту које је потребно извршити, затим рокови, планови ресурса и набавки, опрема итд. Овај план представља основу за праћење напретка на пројекту, евентуалне измене, планирање новчаних токова. 

2.            Месечни извештаји. Не постоји ни један извештај иако је Инвеститор, по уговору, био у обавези да их доставља сваког месеца. Да ли је могуће да је држава плаћала Извођача без да је он извештавао о томе шта је урадио? Или се то крије од јавности?

Само одсуство ове две групе докумената је шокантно. Нема плана, нема извештаја!?

3.            Комплет документације који се односи на подизвођаче. Извођач, кинески конзорцијум, био је у обавези да спроводи јавне конкурсе за избор подизвођача. О томе немамо никаквих јавно доступних докумената. С друге стране, у документацији се помиње пријатељско уговарање.

4.            Недостаје и документација о пријавама и одобрењима за улазак лица на градилиште. У тренутку пада надстрешнице, као и на отварању станице у јулу 2024. године, станична зграда је и даље званично била ГРАДИЛИШТЕ. То показује записник грађевинске инспекције од 2.11.2024. која је након трагедије донела меру затварања ГРАДИЛИШТА.

Дакле свако лице је морало бити пријављено и његов улазак званично одобрен. О томе би морали постојати одређени записи.

Међутим, оно што се може наћи у објављеним документима јесу подаци који указују на општи јавашлук, недоследност у поштовању прописа и неконзистентност различитих докумената. Може се видети, нпр. да се на градилишту упркос упозорењу користи бетон из фабрике која није одобрена, да се у септембру налаже убрзавање радове због техничког прегледа који се, према другим извештајима, десио у априлу исте године.

Инвеститор се у списима позива на званичне састанке са председником Републике који тражи убрзавање пројекта и скраћивање рокова, што евидентно доводи до повећања цене, али последично се може довести у питање и квалитет радова услед њиховог убрзавања. Поред тога што је председник ненадлежан за овај пројекат, документовано је да се десетине милиона евра троше беспотребно да би пројекат био готов неколико месеци раније.

Приказана схема показује модус операнди инфраструктурних пројеката у јавном сектору у Србији. Добар део фирми који је наведен овде ангажован је и на другим великим пројектима, попут EXPO2027 или Београд на води. У наредном периоду Анкетна комисија ће се бавити даљом анализом која треба да покаже све пропусте који су могли довести до пада надстрешнице, али и указати на места потенцијалне корупције, пореске утаје, прања новца, прекомереног трошења и других облика кршења закона.